ВСЕЛЕНА



каде отидоа филозофиите
за смислата на животот
во ова рамниште
од сегашен миг недогледлив,
бесконечен,
сличен на соништата од детството
за моето прво стапнување на месечината....
и за чудо јас не сум сама...
во тој недоглед....
јас сум....
цела...
една...
вселена.











art by patricia metola

Коментари

Популарни постови са овог блога

ДВОБОЈ

NE ZNAM KOLIKO DUŠA IMAM - Fernando Pesoa