Постови

Приказују се постови за септембар, 2012

СЕ ВИКАШЕ ПОЕТСКО ЧИТАЊЕ А БЕШЕ СОБИР НА АЛХЕМИЧАРИ

Слика
Таму кај што конецот е тенок и се кине, не е ни арно ни лошо. Се е минливост, сите облици се менуваат еден во друг, ништо не е конечен облик овде, во овој театар на сенки. Никогаш ништо не сваќај лично, и не прави претпоставки. Кој го може тоа расте секој ден по еден прст. Ова е она кое јас си го кажувам на себе си кажувајќи ви го вам. Се огледувам... Се што видов кај вас, сум јас. Нека бидам јасно огледало за сите кои сакаат да си погледнат себе си во очи. art by beth hoeckel             KATSUO

БЕЛА

Слика
Оцрнето е името на една жена од памтивек ....за навек. Оцрнето е името на секоја жена. Среде бел ден, безболно, на бела табла со бела креда напишав ЖЕНА. Кој ке го прочита ке ја открие тајната.... на безболието... лесна како .... да храниш птица од својата дланка... паѓа пердув.... Жена е начин да се БИДЕ.... Радост... p.s.: Поздрав за другарките Ева и Лилит... PHOTO:Arnold Genthe, Dancer Margaret Severn, 1923

ПАТУВАЊЕ НИЗ ВСЕЛЕНАТА

Слика
Тато ,тато кога ке пораснам голема јас сакам да бидам космонаут. Ти си космонаут,сине. Засекогаш ли можам да останам космонаут, тато? Засекогаш...сине. Тато ,тато.. а кога ќе можам да појдам во вселената Ти си во вселената....сине. Вселенска станица ,,Мир,, .

ПРЕГРАТКА

Слика
Убав е светот погледнат преку рамото во прегратка додека некој ти го милува грбот, а градите ти се положени врз тело кое диши.... слушаш срце како чука и чавки кои одат на спиење гракајќи, дедо крив-куц се движи низ мракот кој се спушта.... мириса вечерата од некој прозорец.. Убав е светот погледнат од прегратка art by Jules Julien,Pats to sleep

ЗЕРКАЛО

Слика
ја позајмувам твојата визуелна интерпретација од космосот како привремено огледало кое јас го создавам и правам да бидеш одраз од сосем лични причини кои не се за кажување оти не се за разбирање... петпари не вредат за другите, за мене се цело богатство.... art by JR Mirrorhouse by  EKKEHARD ALTENBURGER

NORMAN MAKEJG, IZVESTAJ PLEMENU

Слика
ŠTA STVORITI? Nešto malo, poput nove vlati trave, ili kao reč ljubav s lažima izvučenim iz nje, ili ključ koji će otključati vrata što sam napravih. Ne orkan, ne revoluciju, ne sobu gde razborit naučnik mozga o nerazboritosti što stvori. Nešto malo, kao gest pun predavanja poput pregršti zemlje bačene na kovčeg ili divno poput seobe lasta. ČOVEK I NJEGOVI SNOVI Želeo sam samo da mi snovi ostanu u gvozdenom krugu razuma, mogućnosti. Stalno su zalazile u dalek mesta. Tinjale izvan vidokruga. - Ali sutra će doći s nadom, svojim čedom. Hodaću svojim prijateljskim ulicama pored malih bašta, gledajući čađave visibabe i lažno zlato žutih narcisa. Gvozdeni krug će se stezati dok ne postanem zadovoljan uprljanim visibabama i narcisima što nikad ne misle na one divlje Vordsvortove i plešu najbolje što mogu. http://www.meta-fora.com/2009/07/norman-makejg-izvestaj-plemenu/

NE ZNAM KOLIKO DUŠA IMAM - Fernando Pesoa

Слика
Waldemar J. Marszałek NE ZNAM KOLIKO DUŠA IMAM Ne znam koliko duša imam. Menjam se svakog trena. Stalno me progone. Nikad sebe nisam našao niti sebi poverovao. Dušu imam samo. Ko dušu ima, mira nema. Ko vidi, samo je ono što vidi. Ko oseća, nije ono što je. Držim se onoga što jesam i što vidim, oni me vraćaju a ne ja sâm. Svaki moj san i moja želja je ona koja se rađa a moja nije. Ja sam slika sebe samog. Na sopstvenom putu služim, različitom, nestalnom, usamljenom. Ne znam osetiti gde sam. Zbog toga, lud čitaću svoje biće, kao stranice. Ono što sledi, predviđeno nije što je prošlo, zaboravljeno je, beležim napomenu onoga što pročitah ono što prosudih i osetih. Čitam ponovo i kažem: ”Zar sam to bio ja?” zašto sam to napisao, samo Bog zna. Waldemar J. Marszałek OVA STARA TESKOBA Ova stara teskoba, Ova teskoba koju vekovima u sebi nosim, Izlila se iz krčaga, U suze, u puste maštarije, U snove nalik na košmare bez strave, U silna i nagla uzbuđenja

NEŽNOST - Liu Canchiu

Слика
Nežnost Nežnost ne treba zvuke Morska uvala na peščanoj plaži ima blago lep zavijutak Vetar je obukao opusteli vrt trešanja Zraci meseca su kroz otvorena vrata ušetali Čistota beline tera čoveka da uzdrhti Nežnost ne treba zvuke Zraci sunca oblažu jabuke zlatasto žutom košuljicom Beba je duboko usnula, kolevka se više ne njiše Posle gubitka bola neočekivano ga opet srećeš Tišina, to je ukupni smisao nežnosti Liu Canchiu Savremena kineska poezija    originalen link :  TRAGOVI KA SOPSTVENOSTI

НАОЃАЧ

Слика
Не знаеш што да фотографираш па ги сликаш твоите чевли од птичја перспектива, додека зујат инсектите  околу, а жештината прави обид  за конструирање  некаква бесмислена досада. Сликаш ѓубренце на масата кое чека да биде фрлено. Едноставно.....  сакаш  да  кадрираш. Погледот ,,во рамка,, станува силен, нештата живеат. Кога незнаеш што ќе сликаш, ти бараш... мислиш можеби ќе пронајдеш... нешто.. смислата?? Фотоапаратот  е твоето вселенско летало  што без исклучок те приземјува ,,овде-сега,, Ти наоѓаш..... секогаш.