ВЕТЕР Е ДУШАТА МОЈА


Овој ветер кој дува
е душата моја
која патува
каде сака,
и ги меша лисјата
на аголот од мала уличка,
крај жолта куќа
со број 20,
како мислите
во главата....
А потоа се има ред..
Тие лисја стануваат гнилеж
и храна за земјата
и пак лисја,
а јас
ветер
кој дува лисја
на аголот од мала уличка,
крај жолта куќа со број 20...
до недоглед
дува
движи
ветер
до недоглед






Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

ДВОБОЈ

Dvoboj megu isчekuvaњeto и odloжuvaњeto Hamlet sekogaш se meшa vo takvite situacii…. No za da ne bide dosadna dilemata sekogaш posle ona da se bide……stoi neшto drugo шto pravi privid deka stanuva zbor za sosem nova situacija и go zbunuva uчesnikot. Hamlet togaш sovetuva.. Ama uчesnikot neli zbunet misli deka hamlet e izliten и nema poim  za шto se raboti и go turka nastrana. Nebare donesuvaњeto na odluki sega e izmisleno. Ama toa zaradi trendot da se bide odluчен…reшitelen…so predpriema ч ki duh….,izgleda deka najvaжnata rabota na svetot e da si ,,neшto,, I шto da pravi naшiov uчesnik so dilemata, koga e zastaren, baven…flegmatik….i edvaj postoi a uшte treba da bide neшto. Zgora na se namesto predpriema ч ka nego go sledi filozofskata priroda. I na sekoe zoшto ima zatoa и na sekoe neшto….niшto. Прашањето e kako nekj koj e niшto moжe da bide neшto…naшiot uчesnik e totalno zbunet, napnat и nervozen. Gi ima site simptomi na moderna anksioznost и depresivnost…so blaga paranoidnost. Od
Прикажи све

NE ZNAM KOLIKO DUŠA IMAM - Fernando Pesoa

Слика
Waldemar J. Marszałek NE ZNAM KOLIKO DUŠA IMAM Ne znam koliko duša imam. Menjam se svakog trena. Stalno me progone. Nikad sebe nisam našao niti sebi poverovao. Dušu imam samo. Ko dušu ima, mira nema. Ko vidi, samo je ono što vidi. Ko oseća, nije ono što je. Držim se onoga što jesam i što vidim, oni me vraćaju a ne ja sâm. Svaki moj san i moja želja je ona koja se rađa a moja nije. Ja sam slika sebe samog. Na sopstvenom putu služim, različitom, nestalnom, usamljenom. Ne znam osetiti gde sam. Zbog toga, lud čitaću svoje biće, kao stranice. Ono što sledi, predviđeno nije što je prošlo, zaboravljeno je, beležim napomenu onoga što pročitah ono što prosudih i osetih. Čitam ponovo i kažem: ”Zar sam to bio ja?” zašto sam to napisao, samo Bog zna. Waldemar J. Marszałek OVA STARA TESKOBA Ova stara teskoba, Ova teskoba koju vekovima u sebi nosim, Izlila se iz krčaga, U suze, u puste maštarije, U snove nalik na košmare bez strave, U silna i nagla uzbuđenja
Прикажи све