МИТОТ ЗА ЗАЉУБЕНОСТА И АЛХЕМИЈА НА КОПНЕЖОТ ЗА ЕДНОСТ




















Митот за копнежот по едност
има трагичен крај.
Сон кој пука како балон.
Од времето збиено во митот
се влегува директно
во безвремената зона
на мигот.
Крајот е секогаш
почеток на животот
кој се радува самиот на себе си.
Врз купот срушени кули од облаци
болката направила гнездо
што го вика "реалност".
Храброста да и се погледне во очи
е алхемиски процес
што ја ослободува
целата заробена сила во нејзе
и ја претвора
во трезвеност,
да се сака она што е.


Коментари

  1. Prcizen opis na vistinski doziveano pagjanje na zavesata i zirkanje vo beskrajnata scena kade edinstveniot akter so beskrajno mnogu lica ja igra sebeobnovlivata igra.
    Te gledam kako go ispituvas poleto na zborot i jazikot i tvojot obid da go rekonstruiras makedonskiot jazik. Ubavo preispituvanje i fala ti sto go pravis javno.
    Sepak gledam i slusam pragmatizam od okolni vlijanija od fragmenti od poednostaven jazik.
    Ubavo iskalena slika vo zbor cija edinstvena sodrzina e soznanie, cisto custvo, te saka tebe kako slikarka sto slobodno gi stava nijansite na sladost i gorkost vo "bezvremenata zona na migot" - Verica

    ОдговориИзбриши

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

ДВОБОЈ

NE ZNAM KOLIKO DUŠA IMAM - Fernando Pesoa